molerske i gipsarske usluge

Molerski radovi

Boje utiču na naše živote više nego što mislimo. Ulaskom u prostoriju prvo primećujemo boje , a tek onda oblike nameštaja koji je sadržajno upotpunjuje. Boje mogu uticati na to hoćemo li u nekoj prostoriji boraviti više ili manje vremena, kako ćemo se u njoj osećati, zato je važno pronaći baš one boje i nijanse koje nam najbolje odgovaraju, ali i funkciji tog prostora.

slika 26

Osim u dizajnu enterijera, boje deluju i u drugim aspektima dizajna i života uopšte. Pre nego što odlučite ulepšajte svoj prostor pomoću boje, važno je upoznati se sa nekim pravilima. Odlučite li se za npr. plavu boju, to vam baš i neće olaksati izbor jer ljudsko oko razlikuje otprilike sedam miliona boja, stoga je pojam „plava“ zapravo zajedničko ime mnoštva nijansi te popularne boje.

Sve šeme boja koje su danas u upotrebi zasnivaju se na spektru boja za čije je pronalaženje zaslužan Isak Njutn, koji je u drugoj polovini 17. veka proveo zrak svetla kroz prizmu, pritom postigavsi efekat slican bojama duge. Na kraju je , spojivši dva kraja spektra došao do ideje o krugu boja koji se sastoji od šest osnovnih boja (primarne i sekundarne). One svojim medjusobnim mešanjem stvaraju nove boje (tercijarne).

Primarne boje jedine nisu formirane mešanjem drugih boja. To su jake boje:plava,crvena i zuta, čijim su kombinacijama nastale sve ostale boje spektra.

Sekundarne boje nastale su mešanjem dveju primarnih boja. Narandžasta predstavlja spoj crvene i žute, zelena-plave i žute, a ljubičasta-plave i crvene.

Tercijarne boje su narandžastocrvena, narandžastožuta, žutozelena, plavozelena,plavoljubičasta i crvenoljubičasta. Svaka od njih je sastavljena je od jedne sekundarne i jedne primarne boje. Navedene su samo neke od mnoštva potencijalnih konbinacija.

„Temperatura“ boje zavisi od njene pozicije na spektru. Plava, zelena i ljubičasta definišu se kao hladne boje, a crvena, narandžasta i žuta kao tople boje.