molerske i gipsarske usluge

Molerski radovi

Boje uticu na nase zivote vise nego stomislimo. ulaskom u prostoriju prvo primecujemo boje , a tek onda oblike namestaja koji je sadrzajno upotpunjuje. Boje mogu uticati na to hocemo li u nekoj prostoriji boraviti vise ili manje vremena, kako ce mo se u njoj osecati, zato je vazno pronaci bas one boje i nijanse koje nam najbolje odgovaraju, ali i funkciji tog prostora.
slika 26
Osim u dizajnu enterijera, boje deluju i u drugim aspektima dizajna i zivota uopste. Pre nego sto odlucite ulepsajte svoj prostor pomocu boje, vazno je upoznati se sa nekim pravilima. Odlucite li se za npr. plavu boju, to vam bas i nece olaksati izbor jerljudsko oko razlikuje otprilike sedam miliona boja, stoga je pojam „plava“ zapravo zajednicko ime mnostva nijansi te popularne boje.

Sve seme boja koje su danas u upotrebi zasnivaju se na spektru boja za cije je pronalazenje zasluzan Isaac Newton, koji je u drugoj polovini 17. veka proveo zrak svetla kroz prizmu, pritom postigavsi efekat slican bojama duge. Na koncu je , spojivsi dva kraja spektra dosao do ideje o krugu boja koji se sastoji od sest osnovnih boja (primarne i sekundarne). One svojim medjusobnim mesanjem stvaraju nove boje (tercijarne).

Primarne boje jedine nisu formirane mesanjem drugih boja. To su jake boje:plava,crvena i zuta, cijim su konbinacijama nastale sve ostale boje spektra.

Sekundarne boje nastale su mesanjem dveju primarnih boja. Narandzasta predstavlja spaj crvene i zute, telena-plave i zute, a ljubicasta-plave i crvene.

Tercijarne boje su narandzastocrvena, narandzastozuta, zutozelena, plavozelena,plavoljubicastai crvenoljubicasta. Svaka od njih je sastavljena je od jedne sekundarne i jedne primarne boje. Navedene su samo neke od mnostva potencijalnih konbinacija.

„Temperatura“ boje zavisi od njene pozicije na spektru. Plava, zelena i ljubicasta definisu se kao hladne boje, a crvena, narandzasta izuta kao tople boje.